| |
Bila jednom jedna mala
riba čistač koja je imala puno posla. Ribe čistači
inače imaju pune ruke posla, ali je ova naša riba
imala posla preko glave:išla je ujutru u školu i
morala je da glača u radnji svoga oca ajkule. To je
bio doslovno najnaporniji deo njegovih dnevnih
obaveza, jer su ajkule prilično zahtevne u vezi s
čistoćom. Ajkule vole da se presijavaju od čistoće.
I tako je mala riba čistač često glačala do duboko u
noć plave, mako, belorepaste, sive, bele, limun i
tigar-ajkule, sve dok ne bi uspela da se ogleda na
njima. A limun ajkule nisu stipse sa napojnicom,
tako da se mala riba nije mogla žaliti na džeparac.
Jedne večeri kasno
dopliva velika tepih-ajkula u radnju i htede da je
ispraši. No, već je bilo prilično kasno i riba
čistač je htela da ode pravo u krevet od algi. »O,
molim te, ispraši me. Moram pod hitno da izgledam
dobro jer imam randevu sa najlepšom damom-ajkulom
dadiljom Crvenog mora.» Mala riba čistač je oklevala
jer je za školu morala da bude ispavana. Onda je
tepih ajkula počela da rovari po svopjim virtuelnim
džepovima i izvadi malu svetlucavu školjku. « Evo
ribice, nju ti poklanjam ako me brzo središ.» Na
takvo navaljivanje ribica nije imala šta da kaže i
bušila je, tresla i lakirala tepih ajkulu sve dok
ova nije zasijala svom svojom lepotom. « Mnogo ti
hvala ribo čistač. Baš lepo s tvoje strane.» I
elegantna ajkula zapliva ponosno u svoju ljubavnu
avanturu. No, riba čistač opra svoje peraja, a onda
konačno u krevet. Ali, mala lepa školjka koju je
stavila kraj sebe na noćni stočić od nežnih korala
krišom je sijala dok je mali radnik tonuo u mokre
snove.
Sonični budilnik u
obliku delfina je za malu ribu čistač zazvonio kao i
uvek- prerano. Kada je sonik ovog jutra otvorio oči,
doživeo je strašan šok jer je na njegovom lepom
noćnom stočiću od nežnih roza korala sedela velika
,neverovatno bezukusno odevena riba i radoznalo ga
posmatrala «Aaaaaa» povika riba čistač, no, kako su
bili pod vodom čulo se samo nešto nalik »blb», što
se ne razlikuje nešto posebno od ostalih grebenskih
zvukova, kao npr. od «hrp» ogromnog grgeča, ili od
«hm» korala oblika mozga. No, jedno je bilo jasno-
mala riba čistač se mnogo uplašila. Dok je dolazila
k sebi, loše odevena riba je nastavila da je
posmatra. « Izvinite» promuca riba » A ko si ti,
moliću lepo? Tako smešnu ribu nisam još nikad video,
a i sediš na mom budilniku.»
Smešna riba zasija i
reče: « Pa ni ja ne znam tačno ko sam, ali pripadam
nekoj vrsti riba što ispunajvaju želje i živim u
blistavoj školjki. I samo da znaš- imaš tri želje!»
Riba čistač je bila
vidno iznervirana. Kakva blesava riba!« Ma, super»
promrmlja.» Kao prvo ne verujem ti, a kao drugo neću
ništa.Šta sad da poželim; ovde na sprudu ionako
ništa ne plaćam novcem, a i nema utikača za
televizor.» «E, ovako ne ide» uzvrati zlatna ribica.
«Ne važi se ako ništa ne poželiš, a kao dokaz za to
možeš da poželiš jednu test želju.» Riba je
razmišljala:»Pa dobro« reče i sto se jedne bajke
koju joj je jednom čitala majka.» Vrati se u svoju
školjku i verujem ti».
Ribu čistač je mnogo
iznervirala zlatna ribica i ništa nije poželela i
tako je smislila ovaj trik ponadavši se da će da
uspe. Šarena riba je kratko klimnula glavom i
izgubila se u baršunasto roze oblaku školjke. «
Svašta» pomisli riba. Na nju je ostavilo utisak to
što je zlata ribica neka vrsta duha, ali u školjki
joj se više sviđa. A i naša riba mora u školu.
Kad se vratila kući
duh iz školjke već je sedeo na njegovom krevetu i
gledao ga »Da li zaista veruješ u te tvoje trikove,
mislim, stvarno. I mi zlatne ribice čitamo novine.
Mogu da otvorim moju školjku iznutra, ona ima
pokretni krov. Nećeš me se tako lako rešiti. I zašto
uopšte hoćeš da me se rešiš? Ja sam izdanje od tri
želje, a mogao sam i da budem duh od tri pitanja ili
pak zao duh.» Duh u školjki se nešto uzjogunio, a i
bio je strašno loše obučen.
Mala riba čistač ne
odgovori na ovo. Znala je i sama da je u bajkama sa
željama uvek bilo nekih ajkula, a ova joj se i nije
dopala. No, ova ju je, pak, svuda pratila. Išla je
sa njim u školu, gledala ga je kad je polirao
ajkulu, a nije nedostajala ni na porodičnim
okupljanjima. I uvek je pravila predloge želja koje
bi mogla da ima riba čistač, ali ih ona nije
prihvatala.
«Ma, dođi» povika duh
iz školjke: »A kako bi bilo jedan penthouse sasa u
najboljoj četvrti grebena? Uz to i harem riba
doktorki belogrbih? Pa da li je to ništa?» « Imam
osam godina, ti ribo-cvećko!» Ponekad bi duh šapnuo
u školi» Zar ne bi bilo loše da poželiš sve da
znaš?» « A zašto bi trebalo sve da znam? Kuda bih
onda išao? Vidiš li ovde negde faks? Ne?Moliću lepo.
Zlatna ribica ovako
nešto još nije doživela. Ova riba čistač nije ništa
želela da ima. Išla je i dalje u školu, a posle je
radila do duboko u noć.A on, duh iz školjke, mu je
vidno išao na živce. Nakon par sedmica praćenja
ribice sve mu se smučilo. « E, sad je dosta, mali»,
reče najgore obučena riba celog podvodnog sveta kada
je jedne večeri odlazila u svoj krevet iliti
školjku. « Reci mi na kraju zašto ništa ne želiš?» «
Zar to ne možeš da shvatiš?» odgovori. «Pročitao sam
mnoge bajke i to željenje nikad ništa nije donelo, a
svi uvek nasednu na to. Neću to da radim. Neću ništa
da želim, jer se onda ova priča neće dobro
završiti..» Zlatna ribica je dugo i dobro
razmišljala. A onda tužno rece:» Ne znam šta da
radim. Mogu ponovo da odem tek kad ti poželiš tri
stvari. Pa to i sam znaš. I šta sad da preduzmem?
Pogledaj me:moj modni ukus treba da se popravi » «
To je više od understatement-a.« prekide ga riba
čistač. «Pa dobro, to je debakl, skandal, šta da ti
kažem, inače nemam šta da radim, nemam ni porodicu
ni prijatelje. Tako lutam kao duh u mojoj školjki i
moram da se poklonim.» Tad je riba čistač dobila
sjajnu ideju. Duboko uzdahnu i povika kroz more:
«Želim da možeš da
budeš moj najbolji prijatelj i da ne moraš više da
budeš zlatna ribica i da ne budeš tako užasno
obučena!» Duh iz školjke pogleda zabezeknut 1,8
sekundi, onda se ču jak prasak i napravi oblačak
dima. Riba čistač pogleda polako po sobi. Mala
svetlucava školjka je nestala, ali na njegovom
krevetu je sedela veoma dobro obučena riba i gledala
ga napadno. «Juhu» reče mala riba čistač. I shvati
da se želja veoma dobro ostvarila,jer je duh iz
školjke slučajno bila žena i to najlepša žena-delfin
koju je on ikada video , ležala je na njegovom
krevetu i čitala omiljenu knjigu. «Ćao» reče ona.
«Da li možeš da me malo ispoliraš, ribice? Znaš,
jako vodim računa o izgledu.» « Sa zadovoljstvom.»
prošaputa mali radnik dok je počinjao da besramno
češka leđa delfinki.
I tako je ova priča na
zadivljući način dobila dobar kraj, jer delfinka je
od tog trena njegov najbolji prijatelj, a kad je
riba čistač napunio dvanaest godina , venčali su se
i kupili super kuću u moru ( gde bi drugo) . I
sasvim slučajno delfinka je bila dobrostrojeća, pa
je mogla da im priušti besmrtnost, čime su čak
njihove želje u vezi sa standardom mogle da se na
čudesan način ispune. Sa jednom malom, ali lepom
razlikom da je sve funkcionisalo.
Bogatstvo, večni život
i ljubav uopšte ne smetaju jedno drugom pri čemu se
otvara pitanje:koja od ove tri stvari drži jedna
drugu. Još i danas su njih dvoje najbolje odeveni
par u velikom svetskom moru a poliranjem se ajkula
bavi samo iz hobija. No, najviše voli da bocne svoju
delfin devojku i tome se mnogo, mnogo raduje.
|
|
