| |
Život donosi puno nepredviđenih
stvari koje nas nekada lepo iznenade, nekada naljute
ili idu na živce. Mali broj ljudi je svestan da te
stvari ne dolaze tek onako. One dolaze od male
vredene vile koja živi u međuprostoru naših svetova
osećanja.
Jednog dana devojčica krene na
put da upozna ove vile kako bi ih odvikla od tih
prostakluka. Sve se ovo desilo pre mnogo mnogo
vremena i dosta toga nije rečeno- na primer visina,
širina, dubina ovog ženskog bića od oko otprilike
174 cm visokog, tečkog 59 kg i dubokog =°`&§$%“1?0:;
. Kako je došlo do toga da gospođica iz šuma Evrope
predstavlja najveću zagonetku čovečanstva čućete u
narednom izveštaju.
Devojka se zvala Konstanca
Duhovna i još u najranijoj mladosti je bila veoma
poznata po tome što je mogla da oponaša čudne
akcente, kao na primer onaj od frankofilnih Poljaka
iz Genzelkirhena ili onaj od Tunižana iz Visbadena
sa švedskim precima. Kada su ovi egzotični ljudi
doputovali u selo u kojem je ona živela, mala
Konstanca je već nakon nekoliko minuta govorila
istim stranim jezikom i pila met* jedan za drugimu
seoskoj krčmi. I to sve sa sedam godina! Rano je
počela da vežba ono što jedna velika žena želi da
bude i tako je nakresana pevala pesme, tukla se
ispred vrata i pljuvala na pod. Mala, ljupka
Konstanca je nakon par godina, tj. sa devet, bila
žestoko seksualno zrela, jaka kao medved i mogla je
da proklinje kao niko drugi u selu.
No, obično se kod rano sazrelih i
jakih devojaka, delimično brutalnih, javlja jedna
faza između devete i pedesetdevete godine, u kojoj
sklapaju poznanstva sa malim vilama osećanja. Što u
prevodu znači da se tako strašno i nesrećno
zaljubljuju u nekog groznog klinca, što
pretpostavlja da imaju neprijatno iskustvo kao
gubitak porodice ili prekid omiljene serije popodne.
No, kod Konstance je sve bilo drugačije jer je srela
malo biće iz bajki na jedan tajnovit, poseban način.
Ujutru nakon njenog desetog
rođendana je ležala na sred seske krčme ispod
hrastovine, probudio ju je lako zujanje. Sunce joj
je direktno bilo u lice i tako samo pojačavalo njenu
glavobolju, sve dok se nije stropoštala kao mrtva
ispod stola.
Konstanca protrlja oči i glasno
zevnu. Tiho zujanje joj je još uvek bilo u ušima, no
devojka je prethodnog dana toliko lokala, tako da je
morala da uzme u obzir ove male prekide uslovljene
alkoholom. Uprkos svemu tome je odlučila da provede
dan na omiljenom planinskom jezeru iznad sela kako
bi ohladila glavu i kako bi se otarasila tih šumova.
Tako je išla polako i zadovoljno, izašla iz
uspavanog sela, krenula uz uski put kraj litica, sve
do tajnog mesta gde je boravila u dokolici.
Voda jezera je bila mirna i čista i drveće se lagano
njihalo na vetru. Konstanca leže na travu i zatvori
oči. Na žalost je morala da potvrdi da je na ovom
mestu zujanje u njenoj glavi bilo nepromenjeno jako.
„Grrrrmmm“- mrmljala je i pokušala da to ignoriše.
No, sa zujanjem je išlo i nešto,
što ova nežna devojčica nikad ne bi odala: ima
trenutaka u kojima druge ljude sasvim nehotimice
zadobijamo za sebe. Kada se gleda tamo ili vamo,
kada se bilo kad kažu neke stvari koje vode tome da
se neko odjednom popenje za par stepenika na nečijoj
listi važnosti. U svakom slučaju, ako ovaj momenat
neko vreme ne nastupi, odnos dvoje ljudi ostaje
zauvek miran. A kod malih elfova** se ova granica
gubitka pažnje doseže već nakon 0,2 nanosekunde.
No, kada je dvanaest elfova pronašlo ovu lepu
Konstancu,čudiše se jer je njeno zgodno toplo telo
odašiljavalo svakog trena signale koji su veoam
podesni za druženje. Nakon što su ovi elfovi primali
malo ovog emitovanja i zujali u glavi devojčice, ona
odluči da po prvi put u istoriji čovečanstva
preduzme inicijativu.
Mala Konstanca j ebila malo
iziritirana kada je zujanje odjednom nestalo- preko
njenog lica se pojavi neki od ovih elfova i reče joj
da bi voleli da im ona bude devojka. Ona se
,naravno, oduševila jer se u prljavom peskovitom
selu nije dešavalo puno toga, a uz pomoć elfova
mogla je da radi sjajne stvari. „Ko si ti i koliko
si velika?“povikaše uzbuđeno stvorenja iz bajke dok
ih je Konstanca posmatrala. „Oh, ja sam Konstanca..
i visoka sam 174 cm. Što? Hoćemo li da se igramo?“
Elfovi se nasmejaše , ideja im se svidela i tako je
trinaest ženskih bića krenulo put ka australijkom
grebenu Great Barrier, i to zato što je Konstanca
volela da igra fudbal sa ajkulama. Pritom su se svi
zabavljali iako se ispostavilo da su elfovi loši na
golu i da su zbog toga izgubili.Ali, ajkule su bile
nežne i napravile su sjajnu žurku, gde se na večeri
pojavila dugokosa surferska budala i gde se pilo
slatko vino od školjkinih otpadaka.
Onda zapeva Konstanca za sve dve
prelepe pesme i dibidus pijani stanovnici grebena
nisu mogli da potisnu suze. Kada se žurka privodila
kraju, a seljančica krenula da peva sledeću
narudđbinu, vratiše se odmah na planinsko jezeroi
elfovi se pogleadše tužno:“Šta vam je elfovi? Zašto
tako gledate? „upita. Elfovi udahnuše i rekoše:“ Ah,
Konstanca, zlato, moramo na žalost ponovo da
radimo., znaš. Ispiramo ljudima mozgove kako bismo
ih zbinili, učinili bolesnim o dljubavi; staramo se
o prijatnim , ali i o neprijatnim iznenađenjima.
Zbog toga nikad ne možemo da se igramo. Nikad nemamo
vremena....“
Konstanca kratko razmisli:“ Vi
ste sada u mojoj glavi? „ „Ne, što?“ odgovoriše mala
svetla bića. „Ha!“ povika devojčica. „A kako me
odjednom spopada želja da gola skočim u jezero? I
zašto mi se strašno jede živa riba?I zašto baš u
ovom trenutku razmišljam koga više neću da puštam u
svoj krevet?“ Elfovi nisu znali odgovore na ova
pitanja i baš su se začudili. Smatrali su da će, ako
ljudi bez njihove pomoći rade ovakve smešne stvari,
kao i sa njihovom pomoći, njihov rad biti suvišan.
Dakle, odlučili su da dokuče i
provere istorijske događaje. Najpre su sa Konstancom
odleteli u stari Egipat. „Tako, Konstanca, naš plan
je bio da ljudi odjednom sagrade takozvane
„piramide“. Skupo, ali zabavno i otporno. Želimo da
vidimo kako oni rade kada mi ne svetlimo unutra.“ I
elfovi su videli ljude , pre ili kasnije, koji
počeše da grade čudne trougaone stvari u kojima su
sahranjivali jednog ili dvojicu od svoje vrste.To je
izazvalo veliko zaprepašćenje kod male žene, jer
nije smatrala da su ljudi toliko apsurdni.
„Ok, Konstanca, još samo jedan
pokušaj i letimo u 20. vek gde smo ljudima zujali da
ćemo da zapalimo šumu. To je tako blesavo, to niko
ne bi učinio dobrovoljno.“Na žalost se ispostavilo
da su sami ljudi došli na ovu grandioznu zamisao, da
za 25 godina spale celu prašumu na planeti posle
čega su ubrzo izumrli. Tako su elfovi ubeđivali da
im neće biti dosadno, ovde na zemlji, i da će se još
jednom umešati u vremensko dešavanje i zaustaviti
ljudku želju za paljenjem.
Vrativši se na planinsko jezero,
elfovi mirno pogledaše Konstancu i rekoše radosno:“
Konstanca, potpuno smo potcenili čovečanstvo;
mislili smo da moramo da ih malo naljutimo, a umesto
toga trebalo je da bolje pazimo da ne nestanu. No,
ti si nas oslobodila celog posla, mnogo smo ti
zahvalni! Sada konačno možemo da se posvetimo našem
hobiju! “ Konstanca je bila srećna što je pomogla
elfovima. „Kakav vam je to hobi, hm?“ upita ona.
Elfovi se obradovaše i odjednom unervoziše.“Ah,
nešto sasvim predivno! Gravitaciona konstanta
univerzuma!“ Konstanca nije ništa razumela. „He, pa
šta je to? Šta može sa tim da se uradi?“ „Ima
bezbroj sjajnih stvari koje sa njom mogu da se
urade, ali to će tvoja vrsta otkriti tek za 11120
godina. No, možemo da ti pokažemo.“ I uzeše
devojčicu za ruku i odleteše s njom u svemir ka
gravitacionoj konstanti univerzuma. Konstanca,
naravno, nije znla šta da kaže na sve to i tako je
samo stajala ispred nje. Elfovi je poljubiše na
rastanku i poslaše natrag na Zemlju.I dali su joj
ime Gravitaciona Konstanca u čast toga što je
oslobodila elfove gravitacione konstante univerzuma.
Elfovi su nešto zeznuli na
njihovom putovanju kroz vreme, tako da se Konstanca
nije vratila u svoje prljavo selo pre 1000 godina,
već na plažu u Sredozemlju. Sad je tu ležala na
plaži, pušila fortunu i pila crno vino. I-
veoma je srećna kad pomisli na gravitacionu
konstantu. Tome se raduje, uopšte,, sve vreme jer
elfovi nisu primetili samo kako je ona prelepa,
vitka, zgodna i otporna na vodu, već su primetili da
je ona generalno nešto posebno. I zato što je to
tako, elfovi su posećivali Konstancu na Zemlji kad
god nisu bili predani hobijima, a bili su veoma
srećni jer imaju tako sjajnu devojku.
|
|
