| |
Živeo jednom jedan
mali ljuti seljak sa neraspoloženom ženom i njihove
dve ništa manje ljute ćerke u jednoj trošnoj kućici
od bambusa u sred visokog šiblja. No i mali seljaci
ne postaju mlađi, a bilo je žalosno što je stalno
praznog stomaka u džungli tražio paukove ili zmije.
Zato jednog jutra viknu ženi:“ Kaži onoj mojoj
najstarijoj ćerki da mi donese prokleti ručak u
žbunje ili ću da umrem od gladi, o prokletstvo!“ i
poljubi je u obraz i nastavi:“ Ah, da, i da se guska
ne izgubi, kao obično! Uzeću kesicu pralina i posuti
ih po putu. Ne?!!“Njegova žena pogleda potpuno
iscrpljeno u stranu, onda uze veliku metlu i besno
počisti seljaka do ispred vrata, onda ga lupi metlom
u zadnjicu i promrmlja:“Ćao, budi dobar, vidimo se
uveče.“No, najstarija kći krenu na put oko podneva
po suncu sve psujući da gospodinu donese čorbu od
štuke. Pola puta je jela praline sve do mesta gde je
živeo mravojed , koji je smazao svu čokoladu koja je
stajala na putu. Devojčica je vladala mravojedom, a
potom i sobom, jer je pola puta jela, a sad je bila
ljuta zbog tri stvari.Smrklo se, a mravojed je
uvređen otišao, a nju je obuzeo strah.
Na sreću je u blizini
gorela vatra i devojčica je sledila njen trag dok
nije našla kolibicu. Pokucala je i čula zvonak glas
iznutra „Unutra, samo uđite!“ devojčica nestrpljivo
kroči u lepu veliku sobu i vide kako na sred
prostorije za stolom sedi velika iguana i
prijateljski je posmatra. U kolibi su sedele i druge
životinje. Kod peći se šćućurio zeleni čovečuljak;
cvileo je nešto za sebe.Devojčicu je ganuo ovaj
čovek, jer ga je osetila kao jednim od svoje vrste.
Zato povika na životinje:“Šta je , bre?!!! Ovde ste
se super smestili, a ovaj jadan čovek cvili u
ćošku!!!??? Pustite ga odma....“ i prijateljski
nastrojenim životinjama bi dosta njenog psovanja i
simpatija upućenih na pogrešnu stranu, te uhvatiše
devojčicu, baciše je u podrum, dadoše joj koru hleba
i zatvoriše vrata.
Elem, dođe seljak
uveče kući svojoj neraspoloženoj ženi . Bio je
besniji nego inače, jer ništa nije dobio da jede.
Njegova žena zagrme nerazumljive budalaštine, poče
da pregledava municiju, i uopšte nije obraćala
pažnju na muža. Mlađa ćerka je često posmatrala
ovakve scene, i ovog puta se decentno povukla. I ona
je bivala ljuta, ali je uvek ostajala ljubazna i
rada da pomogne.
Kada joj je otac
naložio da mu donese ručak sledećeg dana, bila je
veoma ljuta, naravno, no reče milo:“da, izvolite“ i
posluša.
Sutradan krenu ona
tačno na vreme , jedući kekse koje je otac posuo po
putu. No, nije sve pojela sama, već je dobar deo
keksa poklonila jadnim životinjama koje sretala kraj
puta. A kada je stigla na mesto gde je živeo
mravojed, sprijatelji se s njim i jedan deo puta su
išli zajedno. Uskoro je došla do mesta gde je
trebalo da sačeka oca, a kako ga nije bilo, sakrili
su se od neprijatelja u grmlje.Čuli su pucnje i
videše oca kako trči kroz žbunje noseći pušku u
ruci.“Ah, ne, znaš“ reče tad mlada devojka “ sad
nemam želju za to. Zar nećemo da odemo na neko drugo
mesto?“ Mravojed ljubazno klimnu svojim dugim nosem
i reče da bi mogli da posete njegove prijatelje koji
žive u blizini- i krenoše na put. I pazi sad: odmah
stigoše u istu kolibu koju je pronašla njena sestra.
Mravojed pokuca i začu glasan glas:“Unutra, samo
uđite!“Oba prijatelja učiniše kako im je rečeno i
pozdraviše iguanu i sve ostale životinje u
kolibi.Pomilovali su zmiju, golicali su pauka,
blesavili su se sa albatrosom i čavrljali sa
papagajem.
No, kad je devojčica
videla čovečuljka u ćošku, prikupi sav svoj bes i
povika mu u gubicu. Šutnula ga je u zadnjicu tako
jako da je leteo pet metara, i ponovo, sve dok ga
nije oterala napolje u džunglu, gde su padali napalm
i agent Orange. I tad shvati devojčica da je njen
postupak bio dobar i vrati se u kuću gde su je mnoge
zanimljive životinje posmatrale širom otvorenih
očiju.
Kolibica se pretvori u
ogroman svemirski brod, jer je životinje prokleo
tigar sa oštrim zubima kao sablja da žive na ovoj
Zemlji sa ovakvim ljudima, sve dok nisu sreli
devojčicu koja je stala na njihovu stranu. „Ha, to
se nikad neće desiti“ mora da je tigar pomislio- i
onda se preračunao i –izumro.
Devojčica i životinje
su, pak, leteli do zvezda da bi pronašli svetove gde
im nijedan čovek neće upropastiti dan. I ponekad,
noću, može da se čuje kako psuju i kako se smeju u
daljini.
|
|
